Display Menu

Gledali smo, gledaj te

Čas anatomije

Pise: Basic Magazin

Čas anatomije Danila Kiša

„Čas anatomije“ autorski projekat Andraša Urbana po motivima dela Danila Kiša, Srpsko narodno pozorište Novi Sad premijera 28.02.2017.

Danilo Kiš, voljen, nagrađivan, osporavan i prognan pisac ondašnje Jugoslavije u svom opusu ima i delo“ Čas anatomije“ u kome opsežno i tačno analizira položaj pisca a koje je izazvalo veliku buru u svim redovima ondašnjeg socijalističkog društva. Kada je Andraš Urban reditelj osobitog pozorišnog izraza odlučio da se bavi njime nije bilo iznaneđenja za mene. Položaj umetnika u društvu je tema kojom se bavi već neko vreme. Preko slučaja Kiša, a posebno dela „Čas anatomije“ on između ostalog postavlja pitanje kakvi smo ako nešto ne razumemo, odmah nam je to sumnjivo, štetno po narod i partiju ili partije i to treba eliminisati. Da li imamo prava na to pita Urban ali i podseća da se nismo promenili od vremena Kiša. On je samo paradigma kolektivnog stanja duha koje je bilo i koje jeste.

Da li smo bili na predavanju ili?!

Reditelj i drmaturg Suzana Vuković koristili su „Čas anatomije“ i druga Kišova dela, njegovu poeziju i dokumentarnu građu za stvaranje teksta predstave. Naravno u tome su učestvovali glumci koji igraju u predstavi jer tako Andraš Urban radi. Nema glavnih ni malih uloga osim što Jugoslav Krajnov u prvom delu predstave tumači samog Kiša. Nije mi jasno zašto Krajnov – Kiš krajnje pokajnički priznaje svoju krivicu za delo „Grobnica za Borisa Davidoviča“ govori da je pokrao ideju, rečenice i delove tekstova drugih pisaca. Pravi Kiš to nikada ne bi učinio niti jeste. Visok, vitak, uspravan i ponosan suprotstavio se svojim protivnicima sjajnim delom „Čas Anatomije“ za koje Teofil Pančić kaže da je vredno čitanja u svim novim istorijsko društvenim okolnostima jer će čitalac uvek naći nešto prepoznatljivo i aktuelno. Videli smo to prepoznatljivo i aktuelno i tiče nas se tema položaj umetnika koji je u trenutku bio sveden na ništa, tiče nas se kolektivno ludilo.

Fotografije preuzete sa sajta SNP-a

Videli smo sjajne glumačke kreacije Sanje Ristić Krajnov, Marije Medenice, Milice Grujičić koje su igrale neodređene likove ali do granica svojih fizičkih i glasovnih mogućnosti, slušali uživo odličnu muziku Irene Popović, razmišljali o scenografiji Željka Piškorića koji je sa plafona scene spustio, uz pomoć dugačkih šipki, reflektore i pitali se, bar ja ,čemu oni, šta ne vidim ili u njihovom polozaju centralne scenografije. Podsetili su me na tuševe u gasnim komorama koncentracionih logora. Danilo Kiš je bio po ocu mađarski Jevrejin možda to ima neke veze. Cela predstava delovala je podeljena u dva dela. U prvom, vidimo tragičnu sudbinu umetnika, istini za volju Kišova sudbina nije bila baš tako tragična, odbačen od svoje sredine što je sjajno prikazano u predstavi, Kiš odlazi u Francusku gde je u Parizu stvarao do smrti 1989. godine. Njegova dela ovenčana su brojnim nagradama „Ivan Goran Kovačič“, „ Andrićevom nagradom“, „ Sedmojulskom nagradom“ a i ma i tri međunarodne nagrade italijansku nemačku i američku. Nije, meni bar, najjasnija veza između Kišove sahrane i sahrane Zorana Đinđića, osim ako reditelj i dramaturg nisu videli to kao nestanak dve slobodoumne veličine. Sledi deo predstave u kome smo se naslušali niza rečenica o socijaliznu, komunizmu, nejasno je bilo zašto treba da zatvorimo oči i slušamo nabrajanje raznih pojmova, nabrajanje vrsta ruža od uvele do crvene. Nisu svi ti pojmovi delovali povezano već konfuzno, isprazno, frazeološki i stvarali su dosadu kod publike uz sve glumačke napore da kroz pokret, glas, i glumom odigraju dosadne rečenice.

Sve jeste bilo tu, ali kada je utihnuo aplauz koji ume da bude mnogo glasniji i duži u Srpskom narodnom pozorištu, shvatite da ste bili na nekom času preseka društva gde vam predavač nije sve vreme držao pažnju. Čija je krivica, moja što nisam sa punom pažnjom pratila ili do predvača!

Podelite ovu stranu:

Ostavite komentar

Slanje u toku...

Došlo je do greške pokušajte ponovo.

VAŠ KOMENTAR JE POSLAT.

© 2016-2017  Sva prava su zadržana od strane Basic magazina.