Gledali smo, gledaj te

Don Žuan

Pise: Basic Magazin

Vitez, plemić, cinik, zavodnik žena

Žan Batist Poklen Molijer “Don Žuan” režija Gorčin Stojanović, Jugoslovensko dramsko pozorište, premijera 26.02.2017.

Jugoslovensko dramsko pozorište tokom svog postojanja u više navrata postavljalo je dela Molijera na scenu. Počevsi od 1953. kada je prvi put izveden ”Građanin plemić” u režiji Bojana Stupice, igran je ”Tratif “ u dva navrata, “Učene žene”, “Mizantrop”, “Molijer još jedan zivot” i “Uboraženi bolesnik”. “Don Žuan” je neznano zašto zaobilažen do ove godine. Prema rečima reditelja Gorčina Stojanovića nije bilo pravog glumca za tu ulogu. Nisam saglasna sa tom izjavom jer i veći pozorišni stručnajci znaju da je i te kako bilo glumaca u ansamblu pozorišta koji su taj lik mogli da odgraju. Bilo kako bilo komad je imao svoju premijeru 26. ovog meseca na velikoj sceni “Ljuba Tadić”. Zanimljivo je da je i praizvedba komada bila u februaru 1665. godine igran je 15 puta do Uskrsa i onda nestao sa scene, na zahtev ondašnje cenzure koja je scenu sa prosijakom kome Don Žuan nudi dukat da opsuje i koja se završava tako što on kaže da će mu dati novac iz ljubavi prema čovečanstvu smatrala bogohulnom.

Skraćivano ili ne ovo Molijerovo delo igrano je tokom vekova na pozornicama širom sveta privlačeći pažnju pozorišnih stvaralaca i publike. Za reditelje i glumce pogotvo tumače uloga Don Žuana i njegovog sluge Zganarela bilo je uvek izazovno naći ključ tumačenja. Jer kakav jeste Don Žuan? Zavodnik žena, lik bez duše i srca, jer ne voli nikog, isprazan čovek ili ima tu još nečega što se može o njemu pročitati u Molijerovim redovima.

MNOGO SMO OČEKIVALI, A KOLIKO SMO DOBILI?

A tek Zganarel, verni sluga koji neodobrava postupke svog gospodara, olako shvata njegove izjave o ljubavi prema ženama, ne veruje ni kada mu ovaj kaže da se promenio, ipak sve sveme ostaje uz njega i pomaže mu u osvajačkim pohodima. Koliko je on dvoličan i koliko ga ustvari vode samo njegovi interesi možda najbolje pokazuje poslednja scena komada kada posle smrti gospodara peva i odlazi sa devojkom.Deo toga ostvario je Sergej Trifunović kao sluga. Njegov Zganarel ne haje ni za šta osim sigurnom platom. Upleten svojim položajem sluge u Don Žuanov život on mu je pomoćnik, ali i glavni prijatelj jer dele životni prostor. Sve to igra Sergej površno, ne dovoljno ubedljivo, kao da odrađuje jedan posao. Došao sam da odigram predstavu i to je to! Možda tome doprinosi i loš scenski govor, previše brz zato i neartikulisan do kraja.

Za razliku od njega kod Vojina Ćetkovica kao Don Žuana vidi se da više igra na pozorisnoj sceni. Govor mu je čist, razumljiv ali je njegov lik jednostran.Nema vatrenosti u osvajanju žena, u životu, pa ni kod pokajanja pred ocem. Njegov lik deluje više kao umoran, prilično iscrpljen, ravnodušan čovek koji u stvari čeka kraj.

Fotografije preuzete sa sajta JDP-a

Ostali glumci nisu blistali u svojim ulogama. Odigrali su ih tako da možemo da se zapitamo gde je ta velika ljubav Dona Elvire prema Don Žuanu jer nam Anđelika Simić nije pokazala, zašto nas njena braća Marko Baćović i Dubravko Jovanović ne uveravaju u istinsku brigu  za sestrinu sudbinu, gotovo je smešno Jovanovićevo glumatanje visokog tonaliteta, zašto Goran Daničić kao Pjero glumi kao da je dečijoj predstavi. Zašto Voja Brajović nije ujednačen u tumačenju lika oca nego  je delom kao iz Molijerovog pozorišta, a delom iz filma o džet setu. Najbolje se snašla Milica Janevski kao Šarlota kojoj je dala svu živost seoske devojke željne ljubavi, nekog drugog života i bogatstva naravno, te zato pada pred Don Žuanom. Uz nju i Slobodan Tešić kao Disman  odigrao je svoju ne veliku ulogu odlično. Scena susreta sa Don Žuanom jeste dobra, pokazuje način na koji je ovaj umeo da manipulise ljudima. Pozorišno rečeno iskoristio je svojih pet minuta na sceni igrajući sa lakoćom i potrebnom preciznosću pokazujući svoj neiskoršćeni talenat.

Pored glumacke neujednačenosti takodje nema doslednosti ni u kostimima Lane Cvijanović. Don Žuan je u običnom odelu, otac u odelu Molijerovog vremena sa sve perikom na glavi, Dona Elvira takođe, a mlade žene u običnim haljinicama. Ako je kostim trebalo da nam kaže jos neku karakteristiku o liku sigurno nije. O Pjerou u mornarskom odelu takođe nije kao ni cipele sa predebelom platformom Dona Elvirine braće.

Tužno je kad gledaoci u sali posle nekog vremena počnu da se meškolje na svojim sedistima, kada se čuju uzdisi dosade, vidi poneko zevanje, čuje šapat kako se nekom spava i na kraju svi izađu sa predstave sa osećanjem lagode da se nešto završilo. Neki su pozorišni stvaraoci uložili svoj trud da naprave jednu predstavu. Na žalost po pozorište i pozorišnu umetnost najnovija predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta je na nivou proseka ako ne i ispod toga!

Podelite ovu stranu:

Ostavite komentar

Slanje u toku...

Došlo je do greške pokušajte ponovo.

VAŠ KOMENTAR JE POSLAT.

© 2016-2017  Sva prava su zadržana od strane Basic magazina.

Jugoslovensko dramsko pozorište tokom svog postojanja u više navrata postavljalo je dela Molijera na scenu. Počevsi od 1953. kada je prvi put izveden ”Građanin plemić” u režiji Bojana Stupice, igran je ”Tratif “ u dva navrata, “Učene žene”, “Mizantrop”, “Molijer još jedan zivot” i “Uboraženi bolesnik”. “Don Žuan” je neznano zašto zaobilažen do ove godine. Prema rečima reditelja Gorčina Stojanovića nije bilo pravog glumca za tu ulogu. Nisam saglasna sa tom izjavom jer i veći pozorišni stručnajci znaju da je i te kako bilo glumaca u ansamblu pozorišta koji su taj lik mogli da odgraju. Bilo kako bilo komad je imao svoju premijeru 26. ovog meseca na velikoj sceni “Ljuba Tadić”. Zanimljivo je da je i praizvedba komada bila u februaru 1665. godine igran je 15 puta do Uskrsa i onda nestao sa scene, na zahtev ondašnje cenzure koja je scenu sa prosijakom kome Don Žuan nudi dukat da opsuje i koja se završava tako što on kaže da će mu dati novac iz ljubavi prema čovečanstvu smatrala bogohulnom.

Skraćivano ili ne ovo Molijerovo delo igrano je tokom vekova na pozornicama širom sveta privlačeći pažnju pozorišnih stvaralaca i publike. Za reditelje i glumce pogotvo tumače uloga Don Žuana i njegovog sluge Zganarela bilo je uvek izazovno naći ključ tumačenja. Jer kakav jeste Don Žuan? Zavodnik žena, lik bez duše i srca, jer ne voli nikog, isprazan čovek ili ima tu još nečega što se može o njemu pročitati u Molijerovim redovima.