Gledali smo, gledaj te

Gogoland

Pise: Basic Magazin

Da li ova predstava oslikava naše društvo

 “Gogoland” po romanu Janoša  Hercega, dramatizacija Kata Đarmati i Andras Urban , rezija Andras Ubrban, Narodno pozoriste Sombor, gostovanje u Bitef  Beograd 08.02.2017.

Andars Urban, reditelj rado za svoje pozorišne komade koristi dela mađarskih književnika otvarajući tako gledaocima jedan nov nepoznat svet. Koristi ih naravno kao predložak negde u većoj negde u manjoj meri oslanjajući se na osnovni tekst. Tako je i u slučaju predstave Gogoland somborskog novinara i pisca koji je imao bogatu umetničku karijeru tokom koje je pored uredničkih poslova u novinama i na radiju pisao romane, eseje, kratke priče studije i pesme.

 

ZEMLJA LAŽIH OBEĆANJA?

Roman je bio tek postrek za predstavu. Dramaturg Kata Đarmati i Andraš Urban napravili su prema njegovim rečima nešto što nije dramatizacija dela Hercega već sasvim novo savremeno štivo naravno uz svesrdnu pomoć članova ansambla predstve. Možda zato predstava ima nedoslednosti. Počinje pričom o Mađarima u Vojvodini, njihovom odnosu prema Mađarskoj, sunarodnicima u vreme Jugoslavije, zatim sledi kratko upoznavanje sa Janošom Hercegom, a ostatak predstave je priča o položaju umetnika i generalno ljudi u sadašnjem trenutku, njihovom odnosu prema vlasti i obrnuto. Jasno postavljaju pitanja gde je umetnost danas, šta nam znači i koliko ali isto tako možemo pročitati osudu nemoralnog društva koje ide toliko daleko da ubija pravu umetnost. Tokom gledanja predstave koja ima i komične elemente gledalac oseti nelagodu, a tek kad napusti salu krene prebiranje utisaka. Neosporno predstava je u duhu zadatka pozorišta da postavi pitanja i da vas uzdrma. Ako ništa drugo razmišljanjem o tome šta je viđeno. Svakako treba istaći glumacku energiju kojom predstava obiluje. Nema previše scenske kretnje, više glumci stoje uz mikrofone i govore ili pevaju songove i to može i da zasmeta. Gde je radnja? Radnja jeste upravo u načinu njihovog scenskog govora! Činilo se da do poslednjeg atoma energije daju sebe govoreći ili pevajući. Nejasno je ko je autor songova, a odličnu muziku komponovala je Irena Popović.

Fotografije preuzete sa sajta Narodnog pozorišta Sombor

Izvodili su ih do maksimalnih glasovnih mogucnosti i taman pomislite nema daha kad oni nastave govorni deo predstave mirno.  Poznajem somborski ansambl ali ovo je bilo iznenađene za mene. Istini za volju u tim songovima ima mnogo ponavljanja reči tako da se jačina poruka razvlačila i gubila.

Marina Sremac obukla ih je u uniformna odela sa klovnovskim maskama na licima i otvorila dilemu da li smo svi klovnovi u ovom životu  ili se život klovnovski odnosi prema nama i da li kao takvi smo svi gogoisti koji kako je rekao Janoš Herceg treba da pobedimo demone izricanja istine i  da govorimo suprotno od onoga što se očekuje. Istini za volju autor još kaže da bi se istina prećutala potrebna je nadljudska disciplina. Mudro sa lakoćom i finom nadmoći koja ne dopusta nikakvu sumnju. Mi smo sa scene čuli istinu, pravu i celu, a glumci  Biljana Keskenović, Saša Torlaković, Braniskav Jerković, Ivana V Jovanović, Milica Janevski, Nenad Pećinar  kao i muzičari nisu nam opustil nikakvu sumnu u ono što govore.

Podelite ovu stranu:

Ostavite komentar

Slanje u toku...

Došlo je do greške pokušajte ponovo.

VAŠ KOMENTAR JE POSLAT.

© 2016-2017  Sva prava su zadržana od strane Basic magazina.