Gledali smo, gledaj te

Sonet 66

Pise: Basic Magazin

Surova realnost Soneta 66

Mađarsko državno pozorište „Csiky Gergely“ Temišvar Šekspir „Sonet 66“, gostovanje na velikoj sceni Narodnog pozorište 11.04.2017.

Veliki dramski pisac Vilijem Šekspir bio je i odličan pesnik. Činjenica je koja se manje zna jer se u pozorištima igraju njegovi komadi. Postoji interpretacija da su njegovi soneti parodija na sonete Petrarke. Zna se da je prekršio mnoga pravila u pisanju koja su njegovi savremenici postavili, igra se sa rodovima, govori o ljubavi, lošim ljudskim osobinama, komentariše političke događaje, govori o seksu.

Popularnost njegovih soneta u 18 veku bila je mala, tek je u romantizmu došlo do preokreta i interesovanja za njih i do danas traje. Delovi soneta se i danas koriste u filmovima, serijama i njihovo proučavanje još uvek traje.

Nema podatka da je neki njegov sonet pretočen u predstavu do 11.01. ove godine kada je premijerno izvedena predstava „SONET 66“ u režiji Kokana Mladenovića  u Mađarskom državnom pozorištu u Temišvaru. Pre nego što sam pogledala predstavu, pročitala sam sonet i upitala se da li je moguće da je Šekspir pisao to pre 450 godina otprilke. Sonet komentariše političke događaje, a čita se kao naša stvarnost.

"JEDI ILI BIĆEŠ POJEDEN"

Nisam znala šta da očekujem od predstave ali znam da reditelj hrabro, godinama već, ukazuje u svojim režijama na situaciju u kojoj jesmo svidelo se to nekome ili ne!

Kako govoriti o predstavi koju je publika gledala u dahu i na kraju skočila na noge da i na taj način izrazi svoje zadovoljstvo onim što je videla. A videla je jednog drugačijeg, zrelog reditelja, u možda najboljem izdanju do sada. Predstava je sačinjena od slika načinjenih na svaki stih soneta i nema drugog teksta do tog. Na početku i skoro na kraju glumci govore odnosno pevaju ceo sonet. Između su slike našeg života i naše stvarnosti, korumpiranosti, nasilja svakojake vrste od one prema ženama do one koju banke vrše nad nama nudeći primera radi milione sa bilo kojom platom, a posle omča oko vrata... nasilja vlasti, nasilja poslodavaca nad zaposlenima, o nemoći pojedinca da se suprotstavi sistemu, o izbeglicama a prisutna je i šerpa u koju se lupa! Asocijativna, hrabra, opominjuća predstava koju je vredelo videti. Nema mnogo reči, a govori više od stranica i stranica nekog ispisanog dela.

Fotografije preuzete sa sajta Narodnog pozorišta

Rediteljski promišljena do tančina, nema padova, teče i od jednog uzbuđenja vodi ka drugom. Naravno za izuzetnu predstavu kakvu smo videli nije zaslužan samo  Kokan Mladenović. Sve pohvale na račun ansambla predstave koji je mogao da isprati sve rediteljeve zahteve od glumačkih, pevačkih, do akrobatskih. Nema glavnih uloga, a svako ima dovoljno prostora. Ono što još čini ovo pozorišno delo izuzetnim je fantastična muzika Irene Popović tačna u takt sa dešavanjima na sceni koju je jednostavno osmislila Marija Kalabić, pokretni višenamenski paravan, sat koji otkucava od 66 pa do nule, koliko i traje predstava, omče koje opominjući vise sa plafona, a koje su i merdevine i pseći povoci i još svašta nešto balon na kome je ucrtan svet i koji pukne, čitaj značenje kako hoćeš. Tu su i jednostavni kostimi Tatjane Radišić, crne pantalone i bele bluze, a u pojedinim scenama glumci su goli odnosno obučeni u trikoe boje mesa. Lično sam to shvatila kao govor o istini koja je prikrivena, kao i precizan, zadivljujući scenski pokret Andreje Kulešević.

Svi oni zajedno stvorili su jedno pozorišno delo kao Šekspir od koga su krenuli,  zaokružili ga u celinu, povezali mnoge junake Šekpirovih dela od Ledi Magbet, Ričarda trećeh, Romea i Julije, Titusa Andronikusa i drugih koji čine sve ono o čemu se u predstavi govori, zatvorili krug, ista sena na početku i kraju. Vrtimo li se mi to u krugu!

Podelite ovu stranu:

Ostavite komentar

Slanje u toku...

Došlo je do greške pokušajte ponovo.

VAŠ KOMENTAR JE POSLAT.

© 2016-2017  Sva prava su zadržana od strane Basic magazina.