Portreti sa senkama

Eshil

Pise: Basic Magazin

Eshil pionir drame, ali i tvorac scenografije

Pisac tragedije, i jedan od stvaralaca ne samo helenskih nego i opšte čovečanskih ideala bio je Eshil tvorac Persijanaca, Okovanog Prometeja, Sedmorica protiv Tebe, Pribeglice i drugih tragedija.

Eshil se rodio u Eleusini, 525 godine p.n.e. Njegova porodica pripadala je bogatom gornjem staležu ili kako se nekada nazivao eupatridska. Sklonost ka tragediji negovana je kao porodnično predanje, pored Eshila, tragedijom su se bavili sinovi njegovog nećaka Morsim i Melantije. Eshil je iza sebe ostavio dva sia Euforiona i Eueona koji su takođe bili tragičari.

Tokom Eshilove mladosti Atina je prešla iz monarhiskog u republičko uređenje. On je svim srcem bio odan demokratskoj slobodi i ustavnosti, slaveći je u svojim hiketidama. Učestvovao je kao hoplit (teško naoružani pešak) u borbi kod Maratona, a kao borac u mladoj mornarici u borbi kod Salamane, da odbrani slobodu i prosvetu svoje zemlje, ali i cele Helade.

Borba za helensku slobodu i nezavisnost značajna je kako za razvitak helenske prosvete, tako i za Eshilovo stvaralaštvo, ali i za sam razvitak Atine gde se knjizevni taj procvat  ogleda i obležene je kroz dela, ali imena tragičara Eshila, Sofokla i Euripida.

Eshil je voleo da svoje znanje i iskustvo obogati  putovanjima. Iz njegovih drama vidi se da su mu pažnju privlačile strane zemelje i strani ljudi. Gde god bi se našao  njegova dela, ali sam on sticao je veliku slavu i čast. 476 godine p.n.e Hijeron je osnovao grad Etnu gde je za vladara postavio svog sina Dinomena, u njegovu čast Eshil je izrecitovao i prikazao svoje Etnjanke koje su se kao Hiketide i Eumenide završavale željama i molitvama za sreću stog grada. Ponovo pošavši na Siciliju prokazao je po drugi put svoje delo Persijanci. Godine 468. p.n.e Eshil se ponovo vratio u Atinu gde je prikazivana njegova tebanska trilogija koja se sastoji od „Prvi deo Orestije: Agamemnon", "Drugi deo Orestije: Pokajnice", "Treći deo Orestije: Eumenide", gde će ostati sve do 458 p.n.e kada je prikazivana Orestija, zatim se ponovo vratio na Siciliju 456. p.n.e u grad Gel gde je i umro.

Eshilov pesnički rad je bio veoma plodan, pored elegija, napisao je oko devedeset drama, a zna se za sedamdeset i devet. Svoj slavu Eshil je stekao sa svojih četrdeset godina 484. godine p.n.e, nije poznato sa kojim komadom. Atinjani su mnogo zavoleli njegova dela da su doneli odluku da posle njegove smrt, dodele pozorišnu turupu svakome ko bi želeo da igra njegova dela. U svojim komadima Eshil se u početku pojavljivao kao glumac, ali kasnije je svoje uloge povaravao glumcima, među kojima su se najviše pojavljivali Klendar i Minisko. Od njegovog celokupnog dramskog dela sačuvano je samo sedam tragedija: „Hiketide – Pribeglice“, „Persijanci“, „Sedmorica protiv Tebe“, „Okovani Prometej“, „Agamemenon“, „Hoefore – Pokajnice“ i „Eumenide“. Poslednje tri tragedije su deo trilogije Orestija. J edan od rukospisa koji je najstariji i smatra se najboljim je M (Mediceus), codex Laurentianus XXXII koji je humanisata Đovani Aurispa odneo u Italiju 1423. godine.

Prvi je uveo dva glumca na scenu!

Od svih sačuvanih helenskih drama Persijanci se razlikuju po svom sklopu i sadržaju. Radnja se za razliku od ostalih grčkih tragedija odnosi na istoriju helenskog naroda. Ona slavi demokratski Atinu i govori o propasti imperijalizma. Komad je bio izvođen sa dva glumca: glasnika i duh Darijev i Atos i Kseraks. Persijanci se odlikuju zrelim oblikom, složenim umetničkim sklopom i jačim dramskim zapletom. Ovo delo je takođe deo tetralogije koje čine drame „Finej“ kao prva, „Glauko Potinijski“ kao treća i „Prometej Vatroloža2 kao četvrti.

Eshilov Prometeja smatraju grandioznim likom, čovek nehotice uporećuje Eshilovog Prometeja i Geteovog Fausta. U Prometeju je oličena težnja za napretkom, a u Faustom za istinom. Oba lika stradaju zbog neobzdanosti svojih težnji, ali razlika je u tome što Faust traga za istinom, a Prometej u zadovoljstvu što je ljudima otvorio put ka višem životu. Eshil je napisao Prometeja u pesničkom duhu, dok je Gete pisao više filozofski. Prometej kako delo bio je predmet različitih umetničkih obrada u svetskoj književnosti.

Eshil je bio prvi koji je broj glumaca sa jednog povećao na dva, smanjio ulogu hora i centar predstave prebacio na dijalog, takođe je bio prvo koji je uveo scenografiu u vidu slika, mašina, grobova, truba, utvara, a glumcima dodao rukave na odeći. Bio je pionir drame, razvijao se kao dramatičar tokom perioda stvaranja. Treba istaći lirsko obležeije njegovih dela sa kojim je uz muziku želeo da dopre do duša gledalaca.

Mnogi pisci bavili su se mitovima koje je Eshil dramski obradio, naročitom mitom Prometeja i Elektrom, ali niko nije prevazišao genijalnost Eshila. U 19 veku njegova dela su na Rihadra Vagnera izvršila najveći uticaj, preuzviši njegov oblik trilogije i ulogu muzike u dramskoj umetnosti. U našoj književnosti po prvi put se vidi Eshilov uticaj kod Njegoša u „Gorskom Vjencu“, a Nikola T. Đurić spevao je tetralogiju „I voljše carstvu nebeskome“ kojoj pripadaju tragedije „Miloš Obilić“, „Majka Jugović“, „Strahinjić Ban“ i „Kosovka devojka“.

Podelite ovu stranu:

Ostavite komentar

Slanje u toku...

Došlo je do greške pokušajte ponovo.

VAŠ KOMENTAR JE POSLAT.

© 2016-2017  Sva prava su zadržana od strane Basic magazina.

isac tragedije, i jedan od stvaralaca ne samo helenskih nego i opšte čovečanskih ideala bio je Eshil tvorac Persijanaca, Okovanog Prometeja, Sedmorica protiv Tebe, Pribeglice i drugih tragedija.