Razgovaramo sa..

Sašom Dimoskim

Pise Basic Magazin: M.K

Umetnost ne trpi laž, ona se kloni laži, prezire je

Mladi pisac koji ne teži za titulama, ali čije knjige ostvaruju veliki supeh i koje će se uskoro pojaviti i na engleskom jeziku, takođe je i dramaturg pozorišta Džoint iz Velsa.

B.M.: Sašo vi ste pisac ali i dramaturg pozorišta Džinot iz Velsa. U oba slučaja reč je ono čime se bavite, a ipak ima razlike?

 

S.D.: Reči su opasne: pretesne su da u njima stanu stvari, osećanja, ljudi, emotivna uzbuđenja. Reči su uvek samo sredstvo kojim pokušavamo da shvatimo ovaj svet i saznamo nešto više o njemu, da saznamo nešto više o sebi. Reč izgovorena na pozornici uvek je interpretacija koja se odigrava sad i ovde, dok su reči u knjigama instrukcije pomoću kojih zamišljamo svet koji je autor osmislio.

 

B.M.: Važite za jednog od vodećih mladih pisaca u Makedoniji, kako vam prija ta titula?

 

S.D.: Ne težim za titulama. Ljudi se koriste imenicama da bi lakše shvatili druge ljude. Rad autora uvek je vidljiv, naročito kad taj rad na velika vrata izađe iz svog jezičkog prostora i postigne uspeh.

 

B.M.: Pored drugih romana,  autor ste i “Dnevnika Huligana” koji važi za nacionalni brend, da li bi ste nam rekli nekoliko reči o tom romanu?

 

S.D.: „Dnevnik Huligana“ je hibridni književni žanr: on koketira sa naracijom, filozofijom, estetikom i etikom, i sam po sebi predstavlja jednu vrstu književnog eksperimenta. Pisan je u četrdesetak narativnih jedinica, koje su istovremeno funkcionišu i autonomno i na nivou knjige.

 

B.M.: Kako je postao nacionalni brend?

 

S.D.: Na promociji romana i njegovom predstavljanju radio je čitav tim. Naime, sve je počelo radijskim serijalom na nacionalnom radiju Metropolis Radio Network, gde su emitovana dvadeset i dva poglavlja u formatu radio-drame. Nakon toga, usledila je promocija u Makedonskoj operi i baletu, gde je putem autorskog buto performansa makedonskog dramskog umetnika Vasila Zafirceva knjiga i zvanično predstavljena. Zatim je usledio karavan u svim većim gradovima Makedonije, u kojima su, putem izvođenja performansa, bile održane promocije knjige. Zatim su došli festivali i predstavljanje u inostranstvu.

 

B.M.: 2014 Kultura vam je obajvila dva romana, pomenuti Dnevnik kao i Almu Maler. To se smatra velikim uspehom za jednog pisca, a upućuje na dobar odnos između izdavača i autora!

 

S.D.: Odnos koji imam sa makedonskim izdavačem „Kultura“ jedno je od najvažnijih i najiskrenijih partnerstava u mom životu. Do sada je „Kultura“ objavila četiri moje knjige, sarađujemo i na drugim projektima, a s velikim zadovoljstvom mogu da kažem da će ove godine „Kultura“ objaviti i moju petu knjigu „Usnule lepotice“. Nadam se da ću tokom vremena ovakav odnos izgraditi i sa mojim srpskim izdavačem, „Lagunom“.

 

B.M.: “Alma Maler” je nastao na osnovu istinitih događaja, da li je tako i u slučaju Dnevnik Huligana?

 

S.D.: Intima i emotivnost su dva toposa koji se nalaze u obema knjigama, pa posmatramo iz te perspektive, od naratora knjige ne možete dobiti ništa drugo osim gole istine. Umetnost ne trpi laž. Ona se kloni laži. Prezire je. Umetnost mora, u svojoj autonomnosti, uvek da bude nasuprot laži i da zastupa isključivo samu sebe – jer je sama dovoljna da bude celina.

B.M.: Šta vas je inspirisalo posebno u životu  Alme Maler supruge poznatog kompozitora pa ste odlučili da široj čitalačkoj publici predstavite njen lik?

 

S.D.: Tišina koju sam suprotstavio Malerovoj muzici. Smatram da nasuprot muzike koju je pisao Maler uvek mora da stoji tišina koja je veća od muzike. Ustvari, čitava knjiga je igra, duel, dvoboj između tišine i muzike. Iz tog konflikta rađa se ono što čini život Alme tako provokativnim da bi se pretočio u književnost.

 

B.M.: Kada autor piše o istinitim događajima mora da prati činjenice, ipak koliko ste sebi dali umetničke slobode da malo i domaštate njen lik?

 

S.D.: Ne mogu sebi da oduzmem mogućnost da menjam svet, jer je svaka umetnost oponašanje sveta, nije njegova slika. Umetnička sloboda je neophodna kad iz nekakve faktografije gradite umetnički tekst, inače bismo, u suprotnom, pričali o biografijama i hronikama koje su lišene ovog tipa diskursa. Lik iznesen pred čitaoce onakav je kakvog ga je pretpostavljena tišina Alme izazvala u meni. Ne znam da li je to faktografija duše, ali što se mene tiče, to je pokušaj da upoznate dušu koja je na neki način srasla s vašom.

 

B,M.: Da li ste imali kontakta sa porodicom Alme Maler tokom pisanja ili možda posle? Da li uopšte znaju da u Makedoniji postoji roman o njoj?

 

S.D.: Nisam imao kontakt. Ali se nadam da ću ga uspostaviti nakon promocije u SAD-u. Mislim da bi bilo veoma interesantno da čujem mišljenje o tome koliko istinitosti ima u „Almi“, koliko sam uspeo da je stvorim onakvu kakva je zaista bila.

 

B.M.: Knjiga je pretočena u predstavu Makedonskog Narodnog teatra i čini se da ste njom zadovoljni?

 

S.D.: Predstavu je radio i uradio odličan tim. Osmišljena je tako što je lik Alme Maler podeljen na dve scenske pojave: na Almu u zenitu svojoj mladosti i ljubavi sa Gustavom Malerom, i na Almu na kraju svog života. Uloge tumače dve vrhunske glumice: Milica Stojanova, živa legenda makedonskog pozorišta koja je i u svojim osamdesetim aktivna na sceni, i dramska umetnica, glumica i rediteljka Zvezda Angelovska. Režiju potpisuje Vasil Zafircev, kostimografiju Tanja Kokev, dok je autorski deo muzike, onaj koji nije iz Malerovih simfonija, komponovala Kaliopi Bukle. Predstava je imala sjajan život na jednoj od scena Makedonskog narodnog pozorišta, izašla je van države i postigla značajan uspeh.

 

B.M.: Da li vas pomalo brine činjenica da će ovaj roman biti preveden na engleski s obzirom da se u prevodu neke stvari izgube?

 

S.D.: Uvek kad se roman prevodi na drugi jezik, postoji strah da on ne izgubi nešto od svog kvaliteta. Prevod romana je gotov i već sam ga pročitao, pa s radošću mogu da kažem da je odlično urađen, da je zadržana karakteristična emocionalnost jezika i da doslovce prati tok svesti onako kako je napisan na makedonskom.

 

B.M.: Verovatno vas raduje činjenica da je to prvi makedonski roman objavljen od strane uglednog američkog izdavača Dalkey Archive Press?

 

S.D.: Naravno. Privilegija je iz ove poplave nove makedonske književnosti biti odabran od strane tako značajnog izdavača. Na moju veliku radost, i roman „Peto godišnje doba“ biće preveden i objavljen preko „Dalkey“-a.

Umetnost mora da zastupa samu sebe!

B.M.: Kako je došlo da saradnje sa našom izdavačkom kućom Laguna?

 

S.D.: Doba interneta učinilo je svoje. Poslao sam rukopis Zoranu Penevskom, koji je i urednik i prevodilac romana, pa za relativno kratko vreme dogovorili smo sve u vezi sa srpskim izdanjem romana, zatim je urađen prevod, a potom dogovoreno sve u vezi sa predstavljivanjem knjige u Srbiji.

 

B.M.: Prevodilac na srpski je Zoran Penevski? Kakva je bila vaša saradnja?

 

S.D.: Divna. Zoran mi je dao par sugestija oko toga gde i kako da proširim makedonsko izdanje romana tako da je srpska verzija nešto veća u obimu, a proširena je i suština heroine. Zoran je divno preveo moj roman i predstavlja emotivni ekvivalent makedonskom originalu.

 

B.M.: Vaš treći roman koji je takođe objavila Kultura je “Peto godišnje doba” i ovenčano je prestižnom Racinovom nagradom? Sigurno ste zadovoljni zbog toga i da li smatrate da vam to otvara vrata međunarodne slave?

 

S.D.: „Peto godišnje doba“, nakon „Alme Maler“, takođe će biti obljavljen na engleskom jeziku, opet  za „Dalkey Archive Press“. Pregovori o prevodu na drugim jezicima su u toku, a što se slave tiče – mada nešto ne volim tu reč – posledica je napornog i svakodnevnog rada, i upravo to smatram jedinim putem ka uspehu.

 

B.M.: Da li će “Dnevnik huligana” i “Peto godišnje” doba biti objavljeno u Srbiji?

 

S.D.: Ja se iskreno nadam da će saradnja sa „Lagunom“ nastaviti i da će još neka moja dela biti objavljena u Srbiji. Reagovanja na „Almu“ su odlična i mislim da to otvara put nastavku suradnje.

 

B.M.: Voleli bi smo i da nam kažete nekoliko rečenica o pozorištu, repertoaru, saradnicima?

 

S.D.: Nacionalno pozorište „Džinot“ u Velesu je pre nešto više od dve godine dobilo novi prostor po najvišim evropskim standardima i imamo sve uslove za stvaranje ozbiljne pozorišne produkcije. Što se repertoara tiče, on je raznolik,  obraća se svim generacijama i svim ukusima, i nudi predstave koje su i veoma aktuelne i klasične. Ansambl je odličan, kao i ostala umetnička i tehnička ekipa.

 

B.M.: Da li igraju neki vaš komad?

 

S.D.: Na mojoj matičnoj sceni igraju se dva komada: „Fedra“, koja je koprodukcijski projekat moje matične kuće i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, i „Ana Komnena“, komad koji je imao svoje praizvođenje pre nedelju dana, a reč je o najvećoj produkciji moje matične kuće do sada. Takođe, na sceni Makedonske opere i baleta igra se savremeni balet „Crvena soba“ rađen po mom libretu, dok se na sceni Narodnog teatra u Ohridu prikazuje komedija „Parlamentarke“, a isti tekst je postavljen i na sceni Narodnog pozorišta u Nišu. Takođe, uskoro započinju probe za praizvođenje mog teksta „Gospođice iz Avinjona“ u Makedonskom narodnom pozorištu.

 

B.M.: Da li postoji mogućnost da skoro gostuju u Beogradu?

 

S.D.: Nadam se da će publika u Beogradu imati uskoro priliku da vidi nešto od ovih naslova. Isto tako, nadam se da će neki od mojih komada biti postavljen na neku od beogradskih scena.

 

B.M.: Šta je za vas kao pisca važno kada se bavite jednim delom? Da li razmišljate o čitaocima, njihovim mogućim reakcijama ili pišete pa kako ko doživi vaše delo?

 

S.D.: Pišem onako kako osećam, retko filtriram i korigujem. Najvažnije je da delo bude autentično u svakom smislu, jer samo autentična umetnost može da izazove istinske reakcije od strane publike, a publika je na kraju dana ona koja najsurovije ocenjuje rad autora.

 

Podelite ovu stranu:

Ostavite komentar

Slanje u toku...

Došlo je do greške pokušajte ponovo.

VAŠ KOMENTAR JE POSLAT.

Slični članci

© 2016-2017  Sva prava su zadržana od strane Basic magazina.